Savetnik

Prenosim u celosti tekst Stefana Simića: “Zašto je baš Zdravko Čolić glavni promoter i zaštitno lice Alta banke, a ne neko drugi? Koja je, vidimo danas, čemu (i kome) služila. Zašto je 2011. finansiran od strane EPS-a, državne firme, kao da sam ne može da zaradi od svojih koncerata? Zašto je baš Zdravko Čolić grlio Borisa Tadića 2012. pred izbore, gde je snimano njihovo druženje, emitovano, a ne neko drugi? Pre dve godine, u Sava centru, prišao je Goranu Vesiću i pevao mu na uvce. Od nekoliko hiljada ljudi, zašto je baš njega izabrao? Zašto je baš Zdravko morao sa Ivicom Dačićem da peva „Druže Tito, mi ti se kunemo“, a onda da izjavi da u Jugoslaviji nije smeo da slavi Božić? Toliko mu je bilo loše da je, uz Tita, bukvalno bio deo svakog doma. Zašto nije bio na sahrani Kornelija Kovača, njegovog muzičkog oca? Čoveka koji mu je bio kompozitor, aranžer, producent i mentor na početku karijere. Koji je pomogao da nastane repertoar po kome ga prepoznajemo. Zašto je baš Zdravko morao da peva dva dana nakon Ribnikara i Male Dubone, tačnije baš na dan žalosti u Srbiji? Zašto je baš njemu, od svih naših najvećih zvezda, nedavno bačena bomba na kuću? Zašto nikada ni reč nije rekao o bilo čemu gde su ljudi stradali? Možda pomogao da se ne desi rat. Uvek po strani. Tačnije, na strani gde je vlast, moć i uticaj. Sve se menja, sve prolazi. Zdravko Čolić ostaje isti. Propadaju firme, banke, države. Odlaze ljudi. Zdravko ostaje. Da li nešto zna što mi ne znamo? Ili se iza uloge velikog pevača krije beskrajno proračunat čovek? Iza čijeg osmeha I uzdaha hiljada sluđenih opijenih žena Stoji nešto drugo. A to je račun, Koji zna svoju cenu I ne meša se puno sa narodom. Uz ono njegovo - Pevam danju, pevam noću. A vas ko j...” Stefan Simic