Alergija... Inače ne jedem te moderne, upakovane „zdrave miksove“, uvezene ko zna odakle. Više volim naše orahe, lešnike i ono domaće, provereno. Indijski orah sam i ranije probao i nisam bio nešto naročito oduševljen. Ali eto...našao mi se pri ruci i ubacim dva komada u usta… I upravo dva mala sićušna su uspela bukvalno da bez pripreme i dublera sruše na zemlju čoveka od skoro 90 kilograma i pošalju ga pravo na Urgentni! Do sada sam mislio da sam alergičan samo na loše ljude. Nisam ni slutio da sam alergičan i na eto nešto drugo. Izgleda da čovek nikada ne zna na šta je sve alergičan dok mu život to ne pokaže ponekad baš na teži način. Veliko hvala ekipi Hitne pomoći Beočin na brzoj reakciji, kao i ljubaznom i stručnom osoblju Urgentnog centra u Novom Sadu ❤️

Stiglo je ogrevno drvo za porodicu Smukov čije su ćerke obolele od hemipareze a sin posle karcinoma oka ostao slep. Uspeli smo da im obezbedimo toplu zimu. Dok budu gorela ova drva, neka ih podsete da nisu sami i da još postoje ljudi koji tuđu brigu osećaju kao svoju. Idemo dalje...

Car Dušan Silni Drvo - trešnja Dimenzije 28 x 31

Broj računa na video snimku nije više validan!

Tajna večera Drvo - trešnja Dimenzije 25 x 48

Simbol vere Drvo -bukva Dimenzije 23 x 62

Zavisnost... Nikada ne dođe glasno. Ne pokuca na vrata i ne kaže.. „Evo me.“ Dođe tiho... Pre posla sam imao jednu naviku... Skuvam sebi kafu i sipam jednu rakiju. Mnogi će reći sasvim normalno što mislim da mnogi rade. Govorio sam sebi...Ma, samo jedna. Mogu ja bez nje kad god poželim. I tako dan za danom...Nedelje... Meseci... Onda se jednog jutra dogodilo nešto neobično... Skuvao sam kafu, uzeo šolju i krenuo da izađem. Odjednom sam stao i pomislio... Uf... a rakija! Okrenuo sam se prema frižideru. U tom trenutku kroz glavu mi je prošla misao koja me je potpuno zaustavila... Ma gde ćeš ti čoveče? Zar ne vidiš da ti više ne odlučuješ već ona tebe doziva! Možda neko drugi ovo ne bi ni primetio ali meni je taj trenutak bio dovoljan da shvatim koliko čovek lako može da dozvoli da jedna obična navika počne da upravlja njime. Od tada drugačije gledam na mnoge stvari i nije važno o čemu je reč. Čovek bi s'vremena na vreme trebalo iskreno da se zapita da li on upravlja svojim navikama ili su njegove navike počele da upravljaju njime. Ponekad je upravo taj jedan trenutak iskrenosti sebi dovoljan da promeni ceo dalji život i to ne samo tvoj već i živote tvojih najbližih jer ono što se dešava tebi retko kada ostane samo tvoja priča. Jer kada uđeš u zavisnost ne stradaš samo ti. Tada, na ovaj ili onaj način pati i porodica, prijatelji i svi kojima je stalo do tebe. Zato vredi zastati na vreme dok još ima razuma. Posle bude kasno jer ogluviš i oslepiš na samog sebe a onda svaki put vodi u sunovrat... E pa sad ko to zna ali možda ova priča nekome i zatreba...

Drvo može da traje decenijama ali uspomene traju zauvek...

Primili smo novog radnika u radionicu. Plata...dve kesice granula dnevno. Radno vreme... kad se njemu radi. Glavni zadatak... kontrola kvaliteta i obavezno spavanje na svakom slobodnom komadu drveta.

Zaljubljene kuhinjske daske Drvo -bukva , jasen On- 21 x 38 Ona- 16 x 31 Zaštićeno kontakt uljem za dodir sa hranom

Kosovka devojka Drvo -trešnja Dimenzije 30 x 38

Kubik drveta je uvek manji od kubika osmeha koje smo dobili ❤️

Godinama obilazim ljude... Video sam mnogo tuge, mnogo borbe i mnogo nepravde. Ali jednu stvar nikada nisam video... Da je ljubav ikada ostala bez odgovora. Zato ne štedite osmeh jer ono što date iz srca, uvek pronađe put da vam se vrati. Možda ne od istog čoveka ali sigurno od života...

Ostavite svet bar malo boljim nego što ste ga zatekli...

Amanet svima nama... Danas je jedan veliki teret skinut sa leđa jedne porodice. Kuća za Stevu i Filipa je u potpunosti isplaćena. Nije ovo samo vest o kući. Ovo je priča o borbi, gubitku, suzama, ali i o ljudima koji nisu okrenuli glavu... Njihov otac Nikola danas nije među nama. Otišao je prerano, ostavljajući iza sebe prazninu koju ništa ne može ispuniti. Ali verujem da odnekud odozgo gleda svoje sinove… i gleda sve vas koji ste im pomogli da danas imaju ono što je svaki otac želeo za svoju decu... siguran krov nad glavom. Postoje neka obećanja koja se ne izgovaraju mnogo, ali se nose duboko u srcu. Neke reči ostanu zauvek kao amanet i obaveza da se ispune. Možda baš danas njegova duša mirnije počiva, znajući da Steva i Filip nisu sami jer postoje ljudi koji su ih zagrlili onda kada je bilo najteže. Svaki dinar, svaka podela, svaka poruka podrške bila je kamen u temeljima ovog doma i zato ova kuća nije sazidana samo od cigle i crepa, već od ljubavi, dobrote i saosećanja. Ovim delom nismo samo rešili jedan dug. Pokazali smo da dobrota još živi. Da još ima ljudi koji osećaju tuđu bol i ne prolaze pored nje ćutke. Hvala svima koji ste bili deo ove borbe. Neka vam Bog vrati zdravljem, mirom i blagoslovom. A Nikola… neka počiva u miru, gledajući odozgo da njegova porodica večeras spava mirnije. Stolar Mile

Sat -Detlić koji jede vreme… i upozorava nas kad god pogledamo da svaki trenutak prolazi i ne vraća se. Na nama je da odlučimo hoćemo li ga potrošiti ili živeti kako treba...