Umberto Netko

Dobra vest poslednjih dana je da mnogo više razgovaram sa Srbima na Tviteru. Zato sam pomislio da bi vredelo da ispričam nešto više o nama, Rusima u Srbiji. Na svom primeru. Dok sam živeo u Rusiji, nisam imao pojma kako je biti državljanin druge zemlje koji želi da reguliše svoj boravak i radi ovde. Ispostavilo se da je biti migrant u Rusiji prilično teško. Glavni talas iseljavanja počeo je 2022. godine, kada je Rusija započela rat. Mislim da je svako za sebe imao razloge zašto ne želi da ostane u Rusiji. Počev od jednostavnog i razumljivog razloga: opasno je po život. Možete dobiti višegodišnju zatvorsku kaznu zbog antiratnih izjava ili biti mobilisani i poslati na front, pa tamo poginuti posle samo nekoliko nedelja. Ja sam imao i dodatni razlog: zbog sankcija Rusiji i zabrana u samoj Rusiji nisam mogao da nastavim da se bavim svojim životnim poslom, jer sam ostao bez mogućnosti da poslujem međunarodno i sklapam ugovore s kompanijama širom sveta. Takođe sam znao da je rat uvek loš. Ako zemlja vodi rat, stanje u njoj će biti sve gore i gore. Osim problema u samoj Rusiji, rat stvara teškoće i u drugim zemljama. Ako ste državljanin zemlje agresora, nikoga nije briga što ste protiv rata i Putina. Na primer, regulisanje boravka u bilo kojoj zemlji počinje otvaranjem bankovnog računa, ali banke odbijaju da vam ga otvore zbog ruskog pasoša. U aprilu 2022. prvo sam se preselio u Gruziju, ali nisam mogao da ostanem jer su sve banke odbile da mi otvore devizni poslovni račun, koji mi je bio potreban za rad po ugovorima s američkom kompanijom. Izgleda da je sada u Gruziji to lakše. Ali ako u tom trenutku shvatim da zbog banaka ne mogu da zarađujem za život, onda ne mogu ni da ostanem u toj zemlji. Posle toga sam se preselio na Kipar, jer tamo postoji velika IT zajednica koja govori ruski. To znači Rusi, Ukrajinci, Belorusi, Kazahstanci i ljudi iz drugih zemalja bivšeg SSSR-a u kojima je ruski bio široko rasprostranjen. Ispostavilo se da je život na Kipru, u zemlji Evropske unije, skuplji nego što sam mislio. Video sam mnogo slučajeva da kompanije prvo presele zaposlene na Kipar, a zatim moraju da otpuste polovinu jer su troškovi preveliki. Na kraju sam se suočio s tim da, ako izgubite posao, gubite i osnov za privremeni boravak i imate samo mesec dana da nađete novi posao ili napustite ostrvo. Bio je ogroman stres završiti sve obaveze i rasprodati sve stvari na vreme, tako da ostane samo par kofera koje možete da ponesete u avion. Zato sam 2024. izabrao Srbiju kao sledeću zemlju za život. Pre svega zato što mi za dolazak ovde ne treba viza. Takođe, bez dozvole boravka mogu da ostanem mesec dana, a mogu i legalno da izađem iz zemlje i vratim se, pa započnem sledeći mesec legalnog boravka. Da, taj čuveni „vizaran“. Specifična, ali legalna procedura. Praktikuje se u mnogim drugim zemljama sveta. Ipak, prilično brzo sam regulisao svoj status i dobio privremeni boravak po osnovu preduzetništva. Pre svega zahvaljujući tome što sam uspeo da otvorim lični i poslovni račun u Alta banci. To nije bio jednostavan proces. Morao sam da donesem ogroman broj dokumenata, iz više pokušaja, kako bih dokazao da ispunjavam uslove za otvaranje računa. Zapravo sam želeo da otvorim račun u Rajfajzen banci, jer sam već bio njihov klijent u Rusiji. Ali odbili su mi otvaranje i ličnog i poslovnog računa. Zatim je Alta banka za svaku uplatu i isplatu na poslovnom računu tražila kompletnu dokumentaciju. Kontrola je bila prilično stroga. Nisam imao pojma da je to banka Vučićevog prijatelja i da bi s njom moglo da bude problema. Što se Vučića tiče, ne mogu da govorim u ime svih Rusa, ali na osnovu kruga svojih poznanika pretpostavljam da je većina radije ostajala neutralna. Ko smo mi da se mešamo u politiku Srba? Mada je jasno da je većina otišla zbog Putina i zato nema simpatija prema čoveku koji sebe naziva Putinovim prijateljem. Ali ni Vučićeva stranka ni studentska stranka u svom programu nisu predlagale nešto što bi direktno uticalo na Ruse. Zato za nas nije bilo ni pretnji ni nagrada koje bi nas podstakle da stanemo na jednu ili drugu stranu. Najverovatnije zato što nemamo pravo glasa. U svakom slučaju, drago mi je zbog pobede studenata i razumem da nas u narednom periodu čekaju potresi, jer prevaranti osećaju da je vreme da beže. Slučaj Alta banke je očigledan primer. Još jedna važna stvar je državljanstvo. Ne zna se koliko će još decenija Putin biti na vlasti, koliko će još godina trajati rat i ima li nade da će sve uvedene zabrane biti ukinute. Zato mnogi migranti razmišljaju o tome da se više neće vratiti da žive u Rusiji, što znači da im trebaju novo državljanstvo i novi pasoš. Evo malo statistike. Tokom 2025. godine državljani Rusije dobili su 109 pasoša za posebne zasluge (velike investicije), 21 po osnovu braka s državljaninom Srbije i 65 po drugim osnovama. To je kap u moru. Drugim rečima, običan Rus trenutno ne može da dobije državljanstvo. Pritom, zvanična procedura ne dozvoljava dvojno državljanstvo, osim u slučaju posebnih zasluga ili braka. A Rusija trenutno zabranjuje odricanje od svog državljanstva. Uz to, mnogi ne mogu da se odreknu ruskog državljanstva jer u Rusiji imaju bliske rođake i nekretnine. Takva je naša situacija. Nadam se da ste saznali nešto novo. Pitajte ako želite da saznate još nešto. Ima još mnogo detalja koje nisam pomenuo da tekst ne bi bio predugačak.